Istorija nege
Ljudi se ulepšavaju još od kamenog doba. Evo ključnih prekretnica u istoriji nege, kako lica tako i tela.
164,000 p. n. e.
Muškarci iz kamenog doba nisu baš voleli brijanje i negu kose - bili su previše zauzeti lovom na mamute i odbranom od sabljozubih tigrova. Međutim, postoje arheološki dokazi da su prvi ljudi u južnoj Africi koristili jednu vrstu crvenog kamena kao šminku. Nije poznato da li su to radili da bi privukli suprotan pol ili da zastraše neprijatelja.
11,000 p. n. e.
Tokom ledenog doba, gusta brada često je izazivala promrzline, jer bi se para prilikom izdisanja hvatala i ledila na dlačicama na licu. Zato su muškarci počeli da koriste oštro kamenje i školjke za brijanje dužih dlačica. Pećinski crteži iz tog perioda, koji se nalaze u današnjoj Ukrajini, prikazuju muškarce sa kratkim čekinjastim bradama.
10,000 p. n. e.
Stari Egipćani su koristili mirisna ulja da omekšaju kožu, prikriju miris tela i zaštite se od pustinjskog sunca i peska. Sastojci su uključivali bademovo ulje, aloju, kedar, kamilicu, lavandu, ljiljan, mažuran, miro, maslinovo ulje, nanu, ružu, ruzmarin, susamovo ulje i majčinu dušicu. Da bi uklonile neželjene dlačice na telu, žene su koristile plovućac - šupljikav kamen i pčelinji vosak, a morske školjke su im služile kao pincete.
3,500 p. n. e.
Vavilonci su prvi počeli da čiste zube. Koristili su štapiće za žvakanje, kod kojih je jedan kraj bio iskrzan i služio za četkanje zuba, dok je drugi služio kao čačkalica.
3,000 p. n. e.
Drevni Kinezi su počeli da koriste gumu, želatin, pčelinji vosak i jaje za mazanje noktiju, pri čemu je svaka boja predstavljala određenu društvenu klasu. Stari Egipćani su počeli da koriste mineral kajal da uokvire očne kapke.
1. vek n. e.
Stari Rimljani i Rimljanke koristili su plovućac, šupljikav kamen, za uklanjanje neželjenih dlačica na telu. Pastu za zube su pravili od sode bikarbone i vulkanskog kamena.
100 n. e.
Stari Rimljani koristili su ovčju mast i krv kao lak za nokte.
Srednji vek
Između pada Rimskog carstva i renesanse bilo je vrlo malo tehnološkog napretka u pogledu lepote, nege kose i tela. Međutim, oko 1200. godine krstaši su u Evropu prvi put uvezli parfeme sa Bliskog istoka. Među ženama, najpoželjnija je bila plava kosa, a za bojenje su koristile šafran, ljuske luka i ovčiji urin. Ipak, većina žena je pokrivala glavu, jer se pokazivanje kose smatrano preterano seksipilnim. Obično su je vezivale i sklanjale sa lica, da pokažu visoko čelo, a neke su i brijale liniju kose kako bi ga naglasile. Otprilike u 11. veku, bujna brada i duga kosa su počeli da se smatraju paganskim običajem u Svetom rimskom carstvu, koje je podsticalo dobre hrišćane da budu glatko obrijani i kratko ošišani.
1560
Žene u elizabetanskoj Engleskoj počele su da koriste belanca za izbeljivanje lica. Preplanulu kožu izbegavali su po svaku cenu jer je to bilo obeležje seljanki sa polja.
1680
Prvi ravni brijač na svetu proizveden je u britanskom gradu čelika - Šefildu.
1780
Vilijam Adis je proizvodio četkice za zube od goveđih kostiju, konjske i veprove dlake. Na tu ideju je došao dok je bio u zatvoru zbog izazivanja uličnih nereda. Koristeći kost i životinjske čekinje od ručka, rešio je da unapredi uobičajenu tehniku čišćenja zuba pomoću soli i čađi koji su se utrljavali krpom u zube.
1872
Marsel Grato je izumeo prva grejna klešta za stilizovanje kose. Frizirajući prostitutke u pariskim sirotinjskim četvrtima, smislio je stil poznat kao Marselovi talasi, koji je postao veoma popularan među ženama svih uzrasta i društvenog položaja.
1880
Komercijalna pasta za zube, nazvana Krema za čišćenje zuba dr Šefilda, prvi put se pojavila u sklopivoj tubi. Pronalazač, dr Vašington Šefild, bio je nadahnut nakon što je video francuske slikare kako istiskuju boju iz svojih tuba.
1888
Prvi u svetu antibakterijski dezodorans izumeo je američki brend Mum. Iako ime pronalazača nije zabeleženo, naziv proizvoda potiče od nadimka njegove dadilje.
1890
Aleksandar Godfroj je izumeo prvu haubu za sušenje kose koja je koštala 5 USD - što u 2015. odgovara ceni od 130 USD.
1903
Američki prodavac King Kamp Žilet započeo je proizvodnju bezbednih brijača. Bili su izuzetno skupi - morala se izdvojiti otprilike polovina prosečne nedeljne plate - ali su se pokazali izuzetno popularni. Do 1915. godine prodao je 70 miliona žileta širom sveta.
1909
Izak Šero je patentirao presu za ispravljanje kose napravljenu od dve ploče koje su se zagrevale.
1911
Gabrijel Kazandžijan patentirao je prvi prenosivi fen za kosu. Bio je prilično težak, preko 2 kilograma.
1916
Maks Faktor, vizionarski šminker, proizvođač perika i pronalazač, počeo je sa prodajom senki i olovaka za obrve. Ovo je bio prvi put da su takvi proizvodi postali dostupni izvan filmske industrije. Četiri godine kasnije lansirao je čitavu liniju kozmetičkih proizvoda, nazvavši je ''šminka'' - izraz koji je sam skovao.
1921
Leo Val patentirao je prvu električnu mašinicu za šišanje sa integrisanim motorom. Pre toga je većina mašinica za šišanje bila povezana sa svojim motorima preko fleksibilne osovine.
1923
Potpukovnik Džejkob Šik plasirao je na tržište prvi električni brijač.
1936
Francuski hemičar Judžin Šuler, osnivač L'Oreala, predstavio je prvu komercijalnu kremu za sunčanje.
1950
Braun je lansirao svoj prvi aparat za brijanje sa suvom folijom, S50. Omogućavao je bolje izbrijavanje u odnosu na konkurenciju iz Remingtona i Šika.
1952
Njujorški dermatolog Norman Orentrajh izveo je prvu uspešnu transplantaciju kose. Manje od 15 godina kasnije, oko 10.000 muškaraca širom sveta prošlo je kroz njegov tretman.
1954
Dr Filip-Gui Vog je izumeo prvu na svetu električnu četkicu za zube, Broxodent. Iste godine američki proizvođač Crest plasirao je prvu pastu za zube sa fluoridom koristeći supstancu poznatu kao kositreni fluorid.
1975
Bic je lansirao brijač za jednokratnu upotrebu. Imao je jedno sečivo, plastičnu dršku i težinu manju od 15 grama.
1978
Braun je lansirao fen za kosu PGC 1000. Ovo je bio prvi fen na svetu sa ručkom povijenom ka prednjem delu koja omogućava mnogo jednostavniju upotrebu.
1982
Braun je razvio mikron plus deluks aparat za brijanje sa 500 mekanih ispupčenja na telu, koja su olakšala rukovanje i onemogućila klizanje aparata po kupatilskim elementima.
1989
Braun je prvi put počeo da proizvodi epilatore, lansiranjem Braun Silk-epil EE1 koji je uklanjao dlačice pomoću motorizovanih pinceta.
1991
Braun je razvio prvu električnu četkicu za zube na svetu sa rotirajućom oscilirajućom glavom, D5 Plak Control.
2001
Braun sistem Syncro 7680. Braun je lansirao sistem Syncro 7680, prvi električni brijač na svetu koji se sam čisti.
2013
Oral-B je lansirao prvu na svetu električnu četkicu za zube sa Bluetooth 4.0 vezom, koja predstavlja revoluciju u nezi zuba u eri „interneta stvari“.
2015
Novi proizvođač pod imenom Skarp razvija brijač koji koristi lasere umesto tradicionalnih sečiva.
Budućnost
Tehnologija će nam u narednih nekoliko godina sigurno doneti mnoge inovacije u oblasti industrije lepote, nege kose i nege tela. Panasonic je, na primer, razvio mašinu za pranje kose, sa 24 robotska prsta, koja bi mogla smanjiti broj zaposlenih u frizerskim salonima. JeNu ima proizvod za negu kože sa ultrazvučnim aplikatorom za dublje prodiranje u kožu. Naučnici sa Univerziteta Daram u Velikoj Britaniji veruju da ih samo nekoliko godina deli od mogućnosti da garantuju rast kose kod muškaraca kloniranjem ćelija kose. Japanska kompanija Aderans ima u planu sličnu tehnologiju.
[Izvori: Braun kolekcija, Nacionalna umetnička biblioteka u okviru muzeja Viktorija & Albert, Los Anđeles Tajms, Artis, timeline.com, timetoast.com, Umetnost brijanja, Istorija kose autora Robina Brajera, Moda frizura autora Ričarda Korsona, Hiljadu brada autora Alana Peterkina.]